Da li je zdravo jesti ribu?
Mediji su više od decenije isticali prednosti upotrebe ribe. Reklamirali su njenu sposobnost da snizi holesterol i umanji rizik od srčanih oboljenja. Pre nego što pogledamo neke od potencijalnih štetnih efekata upotrebe ribe, pogledajmo prednosti ishrane ribom u poređenju sa drugim životinjskim proizvodima. Tri istraživanja su 1985. godine izašla istog dana u prestižnom časopisu New Englang Journal of Medicine. U jednom od ovih istraživanja, istraživači su proučili 20-ogodišnje procene smrtnih slučajeva od infarkta među muškarcima u Holandiji. Oni su utvrdili da su oni koji su konzumirali 30 grama ribe dnevno smanjili rizik od smrti od srčanih oboljenja za 50%. Kao rezultat tih istraživanja, mnogi Amerikanci su snizili svoj nivo holesterola kada su napustili dotadašnju ishranu bogatu mesom i meso zamenili ribom. U poređenju sa drugim životinjskim proizvodima, riba uopšteno ima povoljniji P/S odnos (visok P/S odnos znači više polinezasićenih masnih kiselina. Porast ovog tipa masti će sniziti holesterol). Riba takođe ima manje zasićenih masnih kiselina. Zasićene masne kiseline se nalaze u velikim količinama u proizvodima kao što su meso, punomasno mleko, jaja, sir i kokosovo i palmino ulje.
Dve strane priče o ribi
U poređenju sa ishranom koja je u suštini vegetarijanska, upotreba ribe će povećati holesterol u ishrani, a često takođe i unos zasićenih masnih kiselina. Krajnji rezultat može da bude porast nivoa LDL holesterola (holesterol koji može da prouzrokuje zakrčenje arterija širom tela). Razmotrimo dve stavke zašto riba predstavlja problem. Prvo, riba je životinjski proizvod i prema tome sadrži holesterol, nema mnogo razlike izmedju sadržaja holesterola ribe i u drugih životinjskih proizvoda kao što su piletina, ćuretina ili čak govedina i svinjetina. Za razliku od ribe, biljne namirnice nemaju ni malo holesterola. Drugo, u poredjenju sa drugim vrstama mesa, riba ima povoljan odnos polinezasićenih prema zasićenim masnim kiselinama. Ali, nema povoljan odnos kao većina biljne hrane, tako da je ishrana biljnim namirnicama daleko efektivnija, jer u biljnim proizvodima, riba povećava nivo holesterola.
Omega-3 masne kiseline
– Omega-3 masne kiseline se bore protiv srčanih oboljenja;
– Pomažu smanjenju lepljivosti krvnih pločica, krvnih ćelija za zgrušavanje krvi.
– Teže da snize krvni pritisak.
– Teže da umanje trigliceride u krvi.
– Ako se infarkt javi, mogu da umanje mišićno oštećenje koje nastaje usled napada.
– Izgleda da umanjuju verovatnoću ponovnog blokiranja krvnih sudova posle angioplastike ili operacije ugradnje bajpasa.
Poremećaji na koje mogu povoljno uticati omega-3 masne kiseliname:
– Reumatoidni artritis
– Primarna Rejnodova bolest
– Psorijaza
– Želudačni čirevi
– Ulcerativni kolitis
– Kronova bolest (enteritis)
– Depresija
– Prekomerna agresivnost
– Moguće sprečavanje raka dojke i debelog creva
– Moguća prevencija hronične blokade pluća
Odredjene vrste ribe predstavljaju bogate izvore omega-3 masnim kiselinama. Tu spadaju losos, skuša i neke druge masne ribe.
Postoji jednostavan način ostvarivanja koristi od omega- 3 masnih kiselina bez uzimanja ribe, ribljeg ulja ili skupih kapsula. Postoji način da se zaobiđu holesterol i toksini koji dolaze sa omega-3 masnim kiselinama iz životinja.
Možemo da dobijemo koristi od omega-3 masnih kiselina iz biljne masti zvane linoleinska kiselina. Sama linoleinska kiselina je omega-3 masna kiselina i predstavlja neophodno jedinjenje u ljudskoj ishrani. Najveći izvor linoleinske kiseline je ulje od semena lana. Jedna supena kašika ima preko 7500 mg linoleinske kiseline. Jedna četvrtina šolje engleskih oraha sadrži 1700 mg omega-3 linoleinske kiseline. Jedna supena kašika sojinog ulja ima više od 900 mg. Čak i jedna šolja konzerviranog spanaća sadrži oko 350 mg. Obično se ne misli da spanać ima dosta masti, ali on u stvari predstavlja odličan izvor omega-3 masnih kiselina. Uobičajena hrana koju jedemo svakog dana, kao što su banane, jabuke, hleb ili krompir, svi daju svoj doprinos našem unosu linoleinske kiseline. Kada usvojimo uravnoteženu ishranu biljnom hranom, ostvarujemo koristi od omega-3 masnih kiselina bez rizika od bolesti svojstvenog današnjim ribama.
Zagadjene ribe iz zagadjenih voda
Pesticidi su veoma značajno pitanje. Širom sveta postoji više od 900 različitih aktivnih pesticida u obliku oko 40.000 različitih hemijskih jedinjenja.
Kako se ribe izlažu pesticidima? Kao što je ranije spomenuto, jedan veliki uzrok predstavljaju poljoprivredne otpadne vode. Kada zemljoradnik poprska svoja polja, deo hemikalija će biti spran u obližnje potoke i veće tokove, i na kraju reke i okeane. Kanalizaciona voda, neodgovarajući septički sistemi, otpad sa brodova i otrovne otpadne vode sa gradskih ulica su takođe doprinele zagađenju voda. Rizik provođenja vremena u vodama na našoj planeti je istaknut zabrinjavajućim trendom među ribama. Ribe imaju veći broj tumora sada nego pre pedeset godina. Kanadski biolog, Ron Sonstegard (Ron Sonstegard) je ispitao ribe koje borave na dnu Velikih jezera i reka koje ih ishranjuju. Kod svake vrste riba je pronašao tumore – često maligne. Na primer, 30% tolstobika u jezeru Iri je imalo rak jetre.
Prilično velika količina ribe umire svake godine širom naše zemlje jednostavno usled samog zagađenja. Agencija za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency, EPA) američke vlade je pokušala da utvrdi količinu ribe uginule usled zagađenja kao i usled drugih uzroka. Pesticidi su najčešće identifikovani kao toksični zagađivači koji prouzrokuju uginuće riba, za kojima slede proizvodi ulja i benzina, hlor, amonijak, teški metali i druge toksične supstance. Nažalost, mnoge ribe koje su bolesne i pate od ovih zagađivača, ali koje još nisu umrle, ulovljene su od strane ribara, odnesene na pijacu i na kraju ih jedu ljudi koji misle da jedu zdravu hranu.
Otrovi koji predstavljaju najveću dugoročnu pretnju za ljude imaju dve prirodne osobine: težnju ka “bioakumulaciji” i težnju ka “biomagnifikaciji”. Oba ova procesa prouzrokuju da ribe iz blago zagađenih voda sadrže velike koncentracije toksina u tkivima. Bioakumulacija je proces kojim se toksini postepeno nagomilavaju u određenim organima ljudi ili drugih ciljnih organizama. Biomagnifikacija označava proces kojim otrovi postaju koncentrovaniji kako se kreću ka vrhu lanca ishrane.
Zdravstveni problemi usled zagadjenosti ribe
Možda su najveće opasnosti od ribe one sa kojima su suočena odojčad. Jedno istraživanje je utvrdilo da su oni koji su se hranili zagađenom ribom iz velikih jezera imali reproduktivne komplikacije. Tu su spadale promene veličine pri rođenju, promene trajanja trudnoće, promene neonatalnog zdravstvenog statusa i efekti koji su se nastavili tokom ranog detinjstva.
Dokazi koji povezuju kontaminaciju riba sa rakom:
– Povišeni nivoi jedinjenja pesticida su pronađeni u tkivima pacijenata sa rakom dojke.
– Nacionalni institut za rak (Amerike) je izneo podatke koji pokazuju povećanu stopu smrtnosti među ljudima koji žive u oblastima u kojima ribe imaju naročito veliki broj tumora.
– Ribe danas imaju veći broj slučajeva raka nego pre 50 godina. Primer: utvrđeno je da 30% riba tostolobika u jezeru Iri ima rak jetre
PCB (hemijska jedinjenja koja se ne pojavljuju u prirodnom okruženju) i reproduktivni sistem:
– Glavni izvor izlaganja PCB-u za opštu populaciju je konzumacija ribe.
– PCB može da utiče na broj spermatozoida kod muškaraca i na plodnost.
– Ribe zagađene PCB-om, kojima su se hranile trudnice, povezane su sa problemima pri porođaju, trajanju trudnoće i promenama u neonatalnom zdravstvenom statusu.
– Deca sa 11 godina, sa povišenim izlaganjem PCB-u pre rođenja, pokazuju poremećen intelektualni razvoj.
Da li bi trebalo da jedemo ribu?
Uzimajući u obzir dokaze, da li bi trebalo da jedemo ribu? Holandsko istraživanje je prikazalo 50% sniženja broja smrtnih slučajeva od infarkta među osobama koje su svakodnevno jele ribu. Iako je umanjenje od 50% značajno, daleko veće umanjenje se javlja među totalnim vegetarijancima. Istraživanje muškaraca na totalnoj vegetarijanskoj ishrani, iz jedne grupe ljudi, pokazalo je da je rizik umanjen za 86%. Oni sa lošom ishranom mogu da imaju koristi od dodavanja ribe umesto drugih štetnijih vrsta hrane. Dodavanje ribe može da snizi rizik od srčanih oboljenja; može čak i da snizi nivo holesterola. Međutim, ne može da ostvari obim koristi koji obezbeđuje optimalna ishrana, a to je ishrana biljnim namirnicama.
Izvor: Iz knjige „Zakoni zdravlja i izlečenja“ – Nila Nidlija (adaptirano)