Joga – relaks, opuštanje ili nešto drugo?
Živimo u vremenu straha i nesigurnosti. Čovečanstvo traži izlaz iz ovog modernog haosa, izlaz iz moralne i duhovne bede, otpada, bolesti i unutrašnje praznine, koja sve ljude tako teško opterećuje i muči. Ljudi traže rešenje, način na koji mogu da pobede veliki stres ovog modernog doba. Jedno od mnogih rešenja za sve čovekove probleme, koji se nudi jeste i JOGA. Pod pojmom joge danas se uglavnom podrazumeva – fizičke vežbe, disanje, meditacija i relaksacija. Međutim, većina ljudi, koji blagonaklono gledaju na jogu, nije svesna da je to samo vrh ledenog brega i da je joga nešto mnogo više od toga.
Poreklo i religijski koreni joge
Reč joga dolazi od reči sanskritskog jezika Yug, što znači „jedinstvo“ (sa božanskim, sa višom svešću). Joga dolazi iz Indije i svoje korene ima u hinduizmu, iz 1000. godine pre Hrista. Objedinjuje u sebi šarenu paletu metoda, vežbi i životnih praktikovanja sa duhovno – religioznim ciljevima. Prema jednoj od definicija, joga je ortodoksni indijski sistem, koji pomoću sistematskog koncentrisanja, uranjanja u meditacije, asketizma, duhovnih vežbi, nervne i mišićne kontrole položaja tela, posebnim stanjima svesti (mistična viđenja) i snage, teži da sjedini propadljivog čoveka sa univerzumom (božanskim). Već navedena kratka definicija pokazuje na opasnost ovog orijentalnog duhovnog uticaja. Fizičke vežbe i meditacije su nerazdvojno vezane sa duhovnom oblašću – obavezno mora biti obuhvaćen i sam duh čoveka.
Pod jogam ne možemo da podrazumevamo samo hatajogu, koja se koncentriše samo na fizičke vežbe (asane). Hatajoga je jedan od početnih nivoa radžajoge (kraljevske joge). Tu pripadaju i razne tehnike pročišćenja (neti, dauti), duhovni treninzi (pranajama), koncentracije i meditacije. Takođe i kod nas poznata daktijoga – obožavanje raznih božanstava, računajući tu i žive gurue. Praktikuje se i mantrajoga, kod koje se ponavljaju mantre – magične formule, koje izražavaju božanske, kosmičke iskonske pra-sile. U svojim početnim stadijumima hatajoga uvežbava motorički sistem, utiče na razne organe, omogućava bolju cirkulaciju krvi kroz njih, i tako obezbjeđuje njihovu bolju aktivnost, slično kao i druge fizičke vežbe i pokrete uopšte. Čini telo vitkijim i elastičnijim. Joga dakle, u početnoj fazi stvarno prouzrokuje poboljšanje fizičke kondicije, a samim tim i psihičkog stanja (upravo u tome je njena prevara), pa ipak, ni u kom slučaju to nije samo gimnastika koja poboljšava zdravlje. Ko tako razmišlja biva prevaren, zato što se joga u krajnjem stadijumu ne može odvojiti od okultizma, koji uvijek stoji iza nje. Meditacijom ulazimo na teritoriju koju je teško kontrolisati. Meditacija često liči na trans. Čovek u toku meditacije može postati medijum bez da je toga i svestan. Kod nekih ljudi kasnije dolazi do psihičkih smetnji. Poznavalac azijskih religija, Froc Blanke (Frotz Blanke), u knjizi Azijatske religijske struje u Evropi (Asiatishe religiosen Stromungen in Evropa) govori sledeće: „Joga se pojavljuje kao niz vežbi, ali ustvari uvodi ljude, iako toga nisu ni svjesni, u novi duhovni svijet, u novu formu religije. Želi da čovek zaboravi iako je samo na trenutak bio odveden od svog čulnog sveta.“ U starom spisu Atarva-veda (Atharva-veda) piše sledeće: „Svim ovim fizičkim vežbama, u kombinaciji sa duhovnom gimnastikom, stiču se natprirodne sile (sidis).“ Učitelji joge se u Indiji – kao oni koji poseduju okultne veštine i magične snage – smatraju za čarobnjake. Iako dosezanje ovih sila nije kod mnogih razlog praktikovanja joge, ne mogu izbeći njihove posledice.
Može li se joga spojiti sa hrišćanstvom?
U celom svetu raste interes za jogu pa čak i među nekim hrišćanima i širi se i na druge ezoterične i New Age prakse kao što su: reinkarnacija, akupresura, akupunktura, lečenje pranom, refleksologija i sl. Za neke je joga samo način opuštanja i smanjenja napetosti dok za druge ona predstavlja oblik vežbanja koji godi zdravlju i poboljšava fizičku izdržljivost; za neke opet, joga je način lečenja bolesti. U umu prosečnog čoveka mnogo je zbunjenosti zato što se joga uglavnom ne prikazuje ni kao potpuno zdravstvena ni kao potpuno duhovna disciplina – religijska hindu disciplina. Naime, ili kao jedna ili kao druga vrsta, a često i kao mešavina te dve discipline. Činjenica je da je joga za Induse prvenstveno duhovna disciplina i da ima duboko ukorenjenje u hinduizmu i budizmu. U ovakvom svetlu iskreni hrišćanin zasigurno treba da preispita koliko je prikladno spajati jogu sa hrišćanskom duhovnošću i koliko je mudro ugrađivati njene tehnike u hrišćansku molitvu. Bavljenje jogom je u „najbezazlenijem“ slučaju čisto paganstvo, a u najgorem duboki okultizam. Kao jedna on duhovnih disciplina Nju Ejdža, joga se naširoko praktikuje širom modernog sveta. Smešno je i nakaradno da se mnogi učitelji joge izjašnjavaju kao hrišćani zavodeći i varajući ljude da joga nema nikakve veze sa hinduizmom i da je to samo prihvatanje „onog dobrog“ iz drugih kultura, tj. verska tolerancija. Neki čak prikrivaju jogu hrišćanskim frazama ili kretnjama i nazivaju je „hrišćanska joga.“ Ovde se ne radi o prihvatanju kulture drugih naroda već o prihvatanju druge religije koja je nespojiva sa biblijskim hrišćanstvom.
Igra sa vatrom…
Žalosno je da se joga proširila od dečijih vrtića sve do različitihobrazovnih ustanova u medicini, psihologiji i sl., tako da se ona čak naziva „istočnjačkom medicinom“ a u suštini ona uopšte nije
„medicina; međutim, uspešno se prodaje pod etiketom „opuštajuća terapija“, „samo-hipnoza“, „kreativna vizualizacija“, „centriranje (centering)“ i sl.
Izvor: Sajt religija.me (adaptirano)