Lobelija – čudesna priča o ovoj neverovatnoj lekovitoj biljci
Herbalista Samjuel Tomson (Samuel Thomson) poznat je po promociji lobelije tokom 19-og veka. On je otkrio biljku još kao dete, iako su je rođeni Amerikanci već mnogo godina pre toga koristili.
Negde u leto, posle napunjenih 4 godine (1773), dok sam šetao po poljima tražeći krave, otkrio sam biljku koja je imala jednu granu i mahune koje nikada ranije nisam video. Imao sam želju da uberem neku mahunu i da je žvaćem. Ukus i dejstvo su bili tako izvanredni, da to nikada nisam zaboravio. Posle toga, izazivao sam druge momke da je žvaću, kroz šalu, da ih vidim kako povraćaju. Proveravao sam ovu biljku na ovaj način skoro 20 godina, bez ikakvog znanja o njenim
lekovitim vrlinama.
Imao sam u to vreme (8 godina) veoma dobro znanje o glavnim korenima i biljkama koje su se mogle naći u tom delu zemlje, sa njihovim imenima i lekovitom upotrebom. Komšije su imale
naviku da me vode sa sobom da im pokažem korenje i biljke koje su doktori naručili, kako bi bili iskorišćeni pri lečenju za pravljenje sirupa itd. Kroz šalu su me zvali doktor. Dok sam bio u polju na poslu, često sam pokušavao da nađem biljku koju sam probao kada sam imao 4 godine, i davao je onima koji su radili sa mnom, da bi ih video kako pljuju i povraćaju, ali nikada nisam video neki negativan efekat koji je proizvela, tako da su me jednostavni eksperimenti konačno
vodili da osmotrim njenu vrednost u lečenju.
Biljka koju sam otkrio sa 4 godine, često sam susretao; ali nikada mi nije palo na pamet da je od ikakve vrednosti kao lek, do otprilike ovog vremena (1791-1794) – kada sam se kretao kroz polje jednog dana sa grupom ljudi. Isekao sam jednu grančicu i dao je čoveku do mene koji ju je pojeo.
Kada je stigao do kraja parčeta, rekao je da veruje da će ga ubiti, jer se nikada ranije nije tako osećao. Pogledao sam u njega i video da se veoma obilno znoji, bio je sav mokar. Veoma se tresao i u njemu nije bilo više boje od jednog leša. Kazao sam mu da ode do izvora i popije malo vode, ali nije daleko stigao. Legao je na zemlju i povraćao nekoliko puta. Rekao je da misli da je izbacio iz želuca dva litra. Onda sam mu pomogao u kući i posle oko dva sata jeo je veoma obilan obrok, a poslepodne je bio u stanju da obavi dobar poludnevni rad. Nakon toga mi je rekao da mu ništa u njegovom životu nije donelo toliko dobrog. Njegov apetit je bio neverovatno dobar i osećao se bolje nego ikad. Ove okolnosti su mi dale prvu ideju o lekovitim vrednostima koje ima ova biljka, koje sam potvrdio 20-ogodišnjim iskustvom (tokom kojih sam je koristio kod svake bolesti sa kojom sam se susreo, sa pozitivnim rezultatima). Te vrednosti su se ispostavile kao otkriće od najveće važnosti. (Narrative of the Life of Samuel Thomson, pp. 17, 19, 30-31).
Lekovito dejstvo
Antispazmodik, emetik, stimulans (u malim dozama), relaksant (u velikim dozama), sedativ, ekspektorans, protivotrov, kontrairitans, emenagog, dijaforetik, diuretik, katartik, astrigent, izaziva mučninu i povraćanje.
Lobelija je jedna od najvećih biljaka ikada data svetu. Ako se biljka koristi vešto, mi se slažemo sa dr Tomsonom da “nema biljke koju zemlja proizvodi da je bezopasnija po ljudski organizam i nijedna moćnijeg dejstva u otklanjanju bolesti i povratku zdravlja nego lobelija.” Lobelija je generalni korektor celog sistema, pošto se lako raširi i u mogućnosti je da utiče na celo telo. Lobelija je efikasan relaksant i veruje se da je najbolji kontra-iritans poznat čovečanstvu. Njeno dejstvo se odmah oseća na sluznom, mišićnom i nervnom sistemu, naročito simpatičkom nervnom sistemu. Kao moćni antispazmodik, lobelija dovodi to trenutne relaksacije i širenja bilo kog zgrčenog dela respiratornog sistema, kao što su bronhije, jednjak, glasne žice i grkljan. Ovo omogućava da (krv bogata kiseonikom) teče slobodno do tkiva. Lobelija je naročito važna u otklanjanju prepreka i zakrčenja u telu, naročito krvnih sudova. Ako postoji prigušenost u vazomotornom sistemu, ona to ispravlja, i ojačava mišićno delovanje zidova krvih sudova, što pokreće krv i na taj način je ključ za zdravlje čitavog tela.
Smatra se da će lobelija ako je beba mrtva ili u ekstremno slabom stanju, dovesti do pobačaja (abortusa). Međutim, ako je beba dobro i zdrava je, a majka je slaba, delovaće na majku da ojača i ozdravi, omogućavajući joj da iznese bebu do njenog rođenja.
Tokom godina prakse dr Kristofera, lobelija je korišćena mnogo puta, sa brojnim čudesnim izlečenjima. Tokom vremena, lobelija je pomagala mnogima, od veoma mladih do veoma starih osoba, sa pozitivnim rezultatima ako se pravilno koristi. Što se tiče toga da je lobelija otrov, ovaj mit je proglašen od strane konvencionalne medicine da bi se odvratili potencijalni pacijenti od korišćenja ove biljke od Boga date i izlečenja. Jednom je dr Kristofer greškom na brzinu progutao 4 supene kašike tinkture lobelije zaslađene medom, umesto jabukovog sirćeta. Posle obilnog povraćanja zbog emetičnog delovanja biljke, nije osećao ništa drugio osim poboljšanje i nije pretrpeo nikakvu štetu, samo dobro čišćenje!
Verovanje da je lobelija opasni otrov (uključujući izjavu Josifa Mejera (Joseph Meyer) u knjizi “Herbalista” da je lobelija previše opasna za unutrašnju upotrebu od strane neveštih) počinje sa neverovatnim uspehom dr Samjuela Tomsona kao bitnog lekara u zemlji. Njegovi uspesi su otkrili neadekvatnost tadašnjih-sadašnjih tradicionalnih neorganskih teorija i praksi. Ovo je podsticalo profesionalnu ljubomoru, jer su pacijenti birali Tomsonove biljne lekove pre nego tradicionalne lekare, lišavajući ih prestiža i novca. Kada dr Tomson nije mogao biti lako uklonjen sa scene uobičajenim manevrom, podnošenjem optužbi za “pogrešno lečenje”, medicinska profesija se organizovala da ozakoni svoj zanat kao jedinu legalnu medicinsku praksu.
Dr Novel je rekao sledeće povodom pogrešne klasifikacije lobelije kao “otrova”: Tako uspešno je on (dr Tomson) koristio, da su je zvaničnici medicine njegovog vremena klasifikovali kao otrov, a neki pisci kažu da samo otrov može dovesti do tako brzih rezultata koje je dr Tomson postizao uz pomoć nje. Ako student ode da kupi 30 g biljke u apoteci, primetiće da je označena kao otrov i u skoro svim zvaničnim radovima kao što su: B.P., C.P., U.S.P., i American dispensatory, itd. klasifikovana je kao otrov.
Da nema otrovnih svojstava mi smo definitivno potvrdili. Dr Novel ju je koristio skoro 30 godina u svakojakim slučajevima i u svim uzrastima. Mi imamo prijatelje koji su je isto tako koristili slobodno, i da je samo pola onoga što je rečeno protiv nje od strane medicinskog sveta istinito, hiljade bi bile mrtve zbog njene upotrebe. Ona je veoma moćna biljka, međutim, i kao druge snažne biljke, mora se upotrebljavati mudro.
Tokom progona u 19. veku, nije bio niti jedan slučaj sa štetom nastalom od upotrebe lobelije. Čak i u vremenu Tomsona postojale su studije koje su pokazivale njenu bezbednost. Prof. Villiam Tuli sa Jejl Univerziteta, napisao je dr H. Lee iz Midltauna, Conn., 22. marta 1838:
Lobelia inflata je potpuno lišena od bilo kog narkotičkog dejstva. Koristio sam ovu biljku 27 godina, u velikim količinama i dugi vremenski period, bez i najmanjeg traga bilo kakvog opojnog dejstva. Koristio sam najbolju oficijalnu tinkturu u količini od 90 ml u 24 sata i po 4 i 7 dana uzastopno i takođe sam davao 3 velike supene kašike u roku od pola sata, bez i najmanje naznake od bilo kakvog narkotičnog delovanja.
Poznavao sam slučajeve kada su pušili 4 ili 5 lula punih lobelije, uzastopono, i bez ikakve narkoze, a takođe znam da je davana i kao klistir sa istim rezultatom… Dr Bigelov, iz Bostona, bio je prva osoba koja je pripisala otrovna svojstva ovom agensu, a to je uradio 1817. ali ne iz svog proučavanja. Ja sam uveren (priče starih žena iz knjiga su pored svega toga oprečne) da je Lobelia inflata vredna, bezbedna i dovoljno blaga, i ja mislim da će doći vreme kada će biti mnogo više cenjena.
Konačna apsurdnost celog ovog problema su alternativni – istinski otrovni, neorganski protivotrovi koji su ponuđeni od tradicionalne medicine u većini zvaničnih publikacija kao “lekovi” protiv navodnog “trovanja” lobelije. Ovo je primer:
Staviti se u ležeći položaj, isprazniti stomak ako povraćanje nije bilo dovoljno, davati tanin, srčane i respiratorne stimulanse, strihinovac, tebain, alkohol, atropin ili beladonu, digitalis, morfin,
veštačku toplotu, ergot ili ricinus.
Lekovita upotreba:
Apscesi, adinamija (nemoć), angina pektoris (razdražljivost srca), astma, trovanje krvi, problemi cirkulacije krvi, furunkuli, bronhijalni problemi, modrice, katar, male boginje, hladno znojenje, prehlade, kolik, kongestija, konstipacija, konvulzija, kašalj, grčevi u stomaku, gušobolja, digestivni poremećaji (dispepsija, nervozna dispepsija, akutno loše varenje, itd.), gušenje, dispneja, difterija, bol u uhu, ekcem, epilepsija, nesvestica, problemi sa povišenom temperaturom (groznice), ženski problemi, slabost srca, hepatitis, hidrofobija (ujedi ludih pasa), histerija, zapaljenja, ujedi i ubodi insekata, laringitis, male boginje, meningitis, nefritis, nervoza, podrhtavanje, upala trbušne maramice, upala pokosnice, encefalitis, zapaljenje plućne maramice, upala pluća, rhus dermatitis, reumatizam, šarlahna groznica, velike boginje, spazam (kičma, mišići, grudi ili genitalni organi), uganuća, iritacija želuca (male doze), tetanus, povraćanje (male doze), veliki kašalj i zarazne bolesti.
Tomson je napisao: U slučajevima gde su spazmi toliko siloviti da blokiraju, kada se vilica spremi, izlivanjem ove tečnosti u usta između obraza i zuba, spazam će popustiti čim dodirne korene žlezda jezika i vilica će se olabaviti tako da će se usta otvoriti; zatim dati dozu toga i čim je spazam popustio, ponoviti. Potom treba primeniti odgovarajuće okrepljujuće ili tonične biljke.
Recept za tinkturu od lobelije:
Napunite 3/4 posude sa jednakim delovima gore iseckanih biljaka. Ostatak napunite sa 40% alkoholom. Zatvorite posudu i dobro je protresite ili stavite u blender. Ako je potrebno dodajte još alkohola. Svaki dan promućkajte tinkturu. Nakon otprilike 14 dana procedite smesu kroz gazu i to sipajte u flašu i obeležite da znate šta je unutra. Pre upotrebe promućkajte tinkturu.